The Project Gutenberg eBook of Први Српски Буквар

This ebook is for the use of anyone anywhere in the United States and most other parts of the world at no cost and with almost no restrictions whatsoever. You may copy it, give it away or re-use it under the terms of the Project Gutenberg License included with this ebook or online at www.gutenberg.org. If you are not located in the United States, you will have to check the laws of the country where you are located before using this eBook.

Title: Први Српски Буквар

Author: Vuk Stefanović Karadžić

Release date: May 7, 2005 [eBook #15791]
Most recently updated: December 14, 2020

Language: Serbian

Credits: Produced by Project Rastko, Nikola Smolenski, Zoran
Stefanovic and Distributed Proofreaders Europe at
http://dp.rastko.net .

*** START OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK ПРВИ СРПСКИ БУКВАР ***





Први Српски

БУКВАР.



Написао

Вук Стеф. Караџић,

Философије доктор, и учени друштва; Санктпетербургскога вољнога љубитеља Руске Словесности, Краковскога, Тирингско - Саксонскога за истраживање отач. старине, и Краљевско - Гетингскога член кореспондент.

У Бечу,
у штампарији Јерменскога намастира.
1827

ALPHABETI SERBICI
ДЛЯ РУССКИХЪ.
ОГЛЕД СРПСКОГА БУКВАРА.
Сѵмволъ православныѧ вѣры.
Молитва Господнѧ.
Исправке приређивача

ALPHABETI SERBICI

cum
viciniorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis παραλληλισμός.

Serbic. Illyr.Bohem.Polon. Hungar.German. Ital. Gall. Angl.
Ааа а a a á a a a
Ббб b b b b b b b b
Ввв v w w v w v v v
Ггг g g g g g g:gara g:gant g:gold
Ддд d d d d d d d d
Ђђђ dj ď gy
Еее е e e e e e e e:bet
Жжж ž ž zs j s:osier
Ззз z z z s:lesens:rosa z z:razor
Иии i i i i i i i ee, y
Јјј j j i:ia j j j i:mien y:yes
Ккк k k k k k c:caro c:car k
Ллл l l l?:wilkl l l l l
Љљљ lj l:li ly gl:gli il:ail
Ммм m m m m m m m m
Ннњ nj n n n n n n n
Њњњ n ň ń ny gn gn
Ооо o o o o o o o o:note
Ппп p p p p p p p p
Ррр r r r r r r r r
Ссс s s s sz ß s:sono s:son s:so
Ттт t t t t t t t t
Ћћћ ć ť ty
Ууу u u u u u u ou oo
Ффф f f f f f f f f
Ххх h ch ch h ch
Ццц c c c cz z z:zio
Ччч č č cz cs tsch(?)c:ciò ch:child
Џџџ ge j
Шшш š š sz s sch sc:escech:chersh
Ъъъ[*]
[*]

Nil sonat, sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e. g. умръо, lege u-mr-o.


ДЛЯ РУССКИХЪ.


Буквы, употребляемыя Сербами, суть тѣже, какъ Русскихъ, и имѣютъ тоже значеніе. О нѣкоторыхъ немногихъ особенностяхъ должно замѣтить слѣдющее:

1) Ђ (ђ, ђ) выражаетъ звукъ, котораго не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Онъ образуется изъ д, жд и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) изъ г. Выговаривается еще мягче, чѣмъ по-русски дьжь; н. п. дође произноси какъ додьжьє; такъ и: међу, рођен (Церковно-Славянски: между, рожденъ); анђео (отъ ангелъ).

2) Ћ (ћ, ћ) также не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Оно происходитъ отъ т, шт (щ) и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) отъ к. Произносится еще мягче, нежели по-русски тьчь; н. п. доћи произноси какъ дотьчьи; такъ и: ноћ, позлаћен (ЦС. нощь, позлащенъ); ћивот (отъ κιβωτός).

9) Џ (џ, џ) и въ Сербскомъ языкѣ употребляется большею частію въ чужестранныхъ словахъ. Произноситея почти какъ Русское дж или чж; н. п. хоџа произноси какъ ходжа или хочжа.

4) Љ составлено изъ л и ь. Такъ вездѣ и произносится; н. п. земљом произноси зэмльомъ.

5) Њ составлено изъ н и ь. Также и произносится; н. п. њему, њом произноси ньэму, ньомъ.

6) Ј (ј) выговаривается вездѣ какъ Русское й, н. п. јој ироизноси йой, дјеца произноси дйеца, чују произноси чуйу.

7) Е (е) вездѣ и во всякомъ положеніи выговаривается какъ Русское э; н. п. ево произноси эво, идете произноси идэтэ.

Всѣ прочія буквы выговариваются совершенно такъ, какъ у Русскихъ.


ОГЛЕД СРПСКОГА БУКВАРА.


ПРЕДГОВОР.

Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с писмом. Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек. Писмо је отворило пут уму љуцкоме, да се приближи к Богу по могућству своме. Оно је измишљено, од прилике, прије четири иљаде година; и послије свога тешкога и чуднога постања тако је ласно постало, да данас на свијету нема никаква заната лакшега од њега; и тако се по свијету размложило, да данас у Европи има народа, у којима нема човека, да не зна читати и писати. Срби су овај дар Божиј примили тек са законом ришћанским, прије иљаду година; и прем да се у нашим народним пјесмама врло често књиге пишу и уче, опет су у народу нашему још врло ријетки људи, који знаду читати и писати! Што Срби још слабо почињу књигу учити, и што је још сва Српска књига у читању часловца и псалтира, томе је криво млого којешта; али што млоги учи по двије и по три године читати, па опет не може да научи, него остане сврзислово, томе су само криви буквари и учитељи. Сваки прави и паметни родољубац мора желити, да се и у нас буквари начине и школе уреде према данашњем вијеку; а онаке родољупце, који, „имајући ревност, но не по разуму“, вичу, да се ништа не поправља, него све да остаје по старом обичају, онаке, велим, ваља сажаљавати, и молити се Богу, да би ји опаметио и на прави пут извео. То је највећа разлика између човека паметна, и између простака, што паметан човек једнако жели и труди се, да што боље научи или измисли, и да он буде паметнији од својије стари, а његова ђеца од њега; простак пак све је рад, да остане, као што су му и стари били, а његова ђеца, као и он што је. Какав би јадан и жалостан род љуцки и овај свијет био, да су сви људи остајали онаки, као што су и њиови стари били! Бог је само безумним животињама усудио, да остају до вијека, као што су им и стари били; а човека је одредио, да се једнако учи, и све нараштај од нараштаја паметнији да постаје. Што се гођ људи по овој наредби Божјој већма труде и напредују, то све срећнији и славнији постају; а што се гођ већма лијене и задржавају, то наличнији на звјериње остају. Тако су пред нама измакли Енглези и Французи, и млоги други народи Европејски; тако су иза нас заостали млоги дивљаци по Африци и по Америци, који и данас живе голи по шумама и једу љуцко месо.

Да не узимамо за углед народе други закона и племена, но ево Руса, који су с нама једнога закона и племена. Они су прије сто година, како су њиов језик и писмо одвојили од црквенога језика и писма, познали, да су имена наши слова тешка и претешка за учење читати; зато су они још онда по њиовим школама мјесто аз, буки, вједи, глагољ, добро, јест, живјете, земља, иже, како, људи, мисљете, наш, он, покој, рци, слово, твердо, ферт, хјер, черв, почели, учити: а, бе, ве, ге, де, же, зе, і, ка, ел, ем, ен, о, пе, ер, ес, те, еф, хе, че. Истина да је овако сто пута лакше научити читати; али ни ово још нијесу права имена полугласни слова, јер, н. п. б не може се читати бе, док се не метне предањга е, него је његов прави глас бъ. Тако учитељ, који је рад кога најлакше да научи читати, ваља да му не казује никака имена слова, него само њиове гласове, које имају у читању; па онда нема срицања, него, како се познаду слова, одма се може читати. Тако може човек врло ласно за десет дана научити читати! Ја сам то огледао још прије неколико година у Бесарабији и у Србији, и сад овђе у Бечу. Кад сам овако почињао учити, подсмијевали су ми се млоги, који су по старом обичају научили читати; но колика је моја радост била, кад сам прошавше године у Али (Halle), у ондашњој славној и на далеко чувеној сиротињској кући, виђео, да иљаде ђеце тако уче читати!

Желећи од свега срца, да би се учење писма у народу нашему облакшало, написао сам овај буквар, у коме су слова намјештена по реду, како је кога глас најлакше изговорити.


аеиоу
рсшзжцчџ
тћдђлљкг
вфбпмнњј

1.

ае ао; ос ош од он оп ој ис из иш им уд уз уш уб ум ај еј.

2.

са се си со су ва ви во да де до би та те ти то ту га го ђа ђе ћа ће ћу за ли ко на не ни но ну ње њи њу па пи по ма ме ми му ја је ји.

3.

ба-ба, бе-ба, бо-ба, бу-ба, ба-ра, во-да, го-ра, ду-ша, зи-ма, же-на, ја-је, јо-ва, ју-не, је-ло, ку-ћа, ли-це, ло-за, лу-ка, љу-ди, љо-ке, ма-ма, ма-ти, му-ња, на-ма, но-га, њи-ва, па-ра, пе-ро, са-мо, се-бе, со-ба, ра-на, ро-са, ру-ка, та-ко, те-ле, ца-ру, ча-ша, че-ло, чи-ни чу-до, ша-ра, ши-ра, ше-ва, шу-ма, џи-џа.

4.

а-ко, а-мо, е-во, е-но, е-то, и-ва, и-за, и-ди, и-ли, и-ма, и-ћи, о-ба, о-во, о-ди, о-де, о-но, о-ко, у-ба, у-во, у-же, у-до, у-ђи, у-ћи, у-ка.

5.

бан бар без бир боб бог бор бос буд вас век вид вир вис воз вук гај гој год гуњ дан дар дај дом дуд ђак жар жир жут зар зид зоб зуб јад јаз јак јеж још јој југ кад кас кос коњ кум куј лад лед лој луб лук луч љеб љок љут мак мед мир мој моћ муж наш нај нов нож њин пањ поп пун рад ред род рој рај сад сир сом суд тај тор туђ туп ћуд ћук цар цер час чеп чун шав шиб.

6.

ба-рем, ви-сок, го-лем, да-нак, ђа-чић, жи-вац, за-јам, ја-дан, је-дан, ја-вор, ју-гов, ко-сац, ла-буд, љу-бав, ме-кан, мо-дар, му-чан, ни-зак, по-пов, ра-дин, су-дац, то-вар, ца-рев, це-ров, ча-сак, чо-век, ша-рац, ша-рен, бум-бар, муч-њак, кут-њак, воћ-ка, већ-ма, мањ-ма.

7.

бо-со-ног, ве-се-љак, до-го-вор, жи-во-тан, жи-во-ти-ња, ја-за-вац, је-ди-нац, је-ди-ни-ца, ка-ло-пер, ла-бу-дић, ла-бу-ди-ца, љу-ба-ван, муш-ка-рац, на-ши-нац, ро-ди-тељ, са-мо-во-љац, во-де-ни-ца, во-де-ни-чар, во-де-ни-чи-ште, по-бо-жан, ца-ре-вац, дан-гу-ба, дан-гу-би-ти, ко-мид-ба, ко-сид-ба, рав-ни-на.

8.

бра-на, вра-на, гра-на, гра-ђа, дра-го, зра-ка, кра-ва, мрав, мрак, мра-ка, прав-да, срам, тра-ва, траг, бре-за, вре-ћа, гре-да, гри-ва, грив-на, гроб, гром, гру-да, дре-њи-на, зре-ло, кре-мен, мре-жа, пре-ђа, сре-ћа, тре-ћи, бри-га, ври-је-жа, дри-на, зри, кри, мри, при, три, брод, броћ, број, дроб, кро-пи-ти, про-ћи, троп, брус, врућ, друг, кру-на, труд, прут.

9.

бла-го, вла-га, вла-да, гла-ва, глад, гљи-ва, дла-ка, зла-то, клас, млад, млаз, млак, плав, плач, сла-ва, са-бља, зе-мља, кљук, кљун, кључ, кле-ти, бле-ка, гле-дај, кло-ња, кло-бук, зло, плуг, слу-га, сло-га, глув, пло-ча, гло-ба, бли-зу, клин, пли-ва, пљу-ван-ка, бје-жи, вје-ра, дје-ца, зје-ни-ца, мје-ра, пје-на, рје-чит, пе-рје, пе-рја-ни-ца, сје-ме, сјај-но, тје-ме, о-ру-жје, по-ду-шје, на-ру-чје, су-ди-ја, о-лу-ја, спа-се-ни-је.

10.

сва, све, сви, свак, свој, свла-чи-ти, свра-ка, скот, скок, скра-си-ти, скроб, сма-ми-ти, сми-сли-ти, смо-ла, смуђ, смла-чи-ти, смрад, смре-ка, сна-га, сне-би-ва-ти-се, сни-ти, сноп, сње-жан, спа-ва-ти, спе-ча-ли-ти, спи-ри-ти, спо-мен, спу-чи-ти, сплав, спле-сти, спра-ва, спре-га, спро-ћу, ста-ти, сте-ћи, стид, стог, стуб, гост, мост, сваст, сласт, раст, ра-дост, стра-на, стре-а, стриц, струк, ствар, створ, зба-ци-ти, зби-ља, збор, збу-ни-ти, збра-ти, зва-ти, зве-ка, зви-жда-ти, зво-но, зга-зи-ти, зго-да, згло-би-ти, згра-да, згру-ва-ти, са-зда-ти, грозд, здрав, здро-би-ти, змај, зми-ја, зна-ти, зној, жбан, жва-ле, жган-ци, жде-ра-ти, дужд, ждра-ло-ви, ждри-је-ло, жли-ца, жље, жми-ра-ти, жму-ри-ти, жње-ти, ква-сац, квар, кве-ка, кво-чка, кмет, кнез, књи-га, твар, твор, твој, тка-ти, тла-чи-ти, цват, цви-јет, чва-рак, чво-рак, чкаљ, члан, чма-ва-ти, чпаг, шви-гар, шко-ла, шкло-ца, шкри-па, шљи-ва, штап, ште-не, штит, што, шту-ка, пришт.

11.

бр-бла, брв-но, бр-гља, бр-до, брз, брк, брст, брч-ну-ти, вр, врг, вр-ба, врб-љак, врв-ца, вр-да-ти, вр-зи, врн-ча-ни-ца, вр-ста, вр-шид-ба, гр-до-ба, грк, грм, гр-ло, грч, др-во, др-жи, др-ма-ти, др-ну-ти-се, дрш-ка-ти, жр-вањ, зр-но, зрњ-ка-ти, зрн-це, кр-бу-ља, крв, крст, крт, крш, мр-ва, мрв-ке, мрк, мрс, први, пр-жи-ти, пр-зни-ца, пр-љи-ти, прст, прт, р-бат, р-вач, р-ђа, р-за-ти, р-ка-ти, р-ња-ти-се, р-па, рт, рт-ни-ца, р-чак, срб, ср-баљ, ср-бин, ср-бљин, ср-би-ја, срг, ср-дит, срп, ср-це, ср-ча, скр-ши-ти, смрт, смр-ви-ти, свр-ши-ти, стрв, стр-ви-на, стр-мен, стр-њи-ка, тр-бу, тр-за-ти, трк, трм-ка, трн, тр-ска, тврд, црв, цр-ква, црп-сти, чврст, шкр-ге, шкр-гут.

12.

ко ради, бог не брани.

порадивши бог ће дати.

беспослица је мати свију гријова и прошње; а радња је мати среће.

ко се брине за туђе послове, сам своје заборави.

млоги човек није назадан богом, већ собом.

бог ником дужан не остаје.

бог не плаћа сваке суботе.

ради, као да ћеш сто година живити; а моли се богу, као да ћеш сјутра умријети.

боље је поклизнути ногом, него језиком.

у лажи су кратке ноге.

у лажи је плитко дно.

ко један пут слаже, други пут му се не вјерује, ако и истину каже.

и криво сједи, а право реци.

ако правда не поможе, кривда не ће помоћи.

отето проклето.

ко зло чини, нек се добру не нада.

ко добро чини, не ће се кајати.

ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.

завист сама себе једе.

признат грије пола је опроштен.

лијепа ријеч гвоздена врата отвора.

ко тебе каменом, ти њега љебом.

не враћај зло за зло, ни псовку за псовку; цигани се псују.

ко у један пут млого иште, с празном се торбом кући врати.

ко оће веће, изгуби и оно из вреће.

ко не зна на орау, не зна ни на товару.

боље је поштење у сиромаштву, него богатство без поштења.

здравље је највеће богатство.

рука руку пере, а образ обадвије.

што нијеси рад да ти други људи чине, не чини ни ти ни коме; а што желиш да теби други људи чине, чини и ти свакоме.

1З.

Обичај је, да се на ђекојим мјестима сваке ријечи, а ђекоје ријечи на сваком мјесту, почињу с великим словима; а ђекоја су велика слова мало друкчија од мали, зато се и она ево овђе постављају, и то у старом реду, као што у броју иду једно за другим:

АБВГДЂЕЖЗИЈК
абвгдђежзијк
ЛЉМНЊОПРСТЋУ
лљмнњопрстћу
ФХЦЧЏШ
фхцчџш.

14.

Славенска или Ћирилова слова, која су у нашим црквеним књигама:

(слова)(имена)(значење)
А а, аз, а.
Б б, буки, б.
В в, вједи, в.
Г г, глагољ, г.
Д д, добро, д.
Е е, јест, е,је.
Ж ж, живјете, ж.
Ѕ ѕ, зјело, з.
З з з, земља, з.
И и, иже, и.
І ї и, и.
К к, како, к.
Л л, људи, л.
М м, мисљете, м.
Н н, наш, н.
О о, он, о.
П п, покој, п.
Р р, рци, р.
С с, слово, с.
Т т, твердо, т.
У у, ук, у.
Ѹ ѹ, у, у.
Ф ф, ферт, ф.
Х х, хјер, х.
Ѿ ѿ, от, от.
Ц ц, ци, ц.
Ч ч, черв, ч.
Ш ш, ша, ш.
Щ щ, шта (шча), шт,шч.
Ъ ъ, јер,  
Ы ы, јери, и.
Ь ь, јер,  
Ѣ ѣ, јат, је.
  є, је, је,е.
Ю ю, ју, ју.
Ѫ ѫ, јус,  
Ѡ ѡ̒҄ ѽ, о, о.
Я я, ја, ја.
Ѧ ѧ, ја, ја.
Ѯ ѯ, кси, кс.
Ѱ ѱ, пси, пс.
Ѳ ѳ, тита, т.
Ѵ ѵ, ижица, и,в.

Код ови слова ваља узети на ум;

1) е стоји само у сриједи и на крају; и прем да се зове јест, али се само послије самогласни слова чита је, а послије полугласни свагда е, н. п. спасенїе, мое, рече, туне, младенецъ.

2) ї слитном састављено са й (їй) кад дође послије н, онда се н чита њи, н. п. горнїй, вечернїй, ближнїй.

3) л по имену ваљало би да у читању значи љ; а по значењу ваљало би да се зове луди.

4) ъ не значи данас ништа, него само онако стоји на крају ријечи послије полугласни слова.

5) ь у ђекојим ријечма кад стоји послије л и н, онда се л чита као љ, а н као њ, н. п. ѹчитель, конь; а послије остали слова, као у ђекојим ријечма и послије л и н (н. п. соль, печаль, єлень, аминь), ни оно не значи ништа.

6) ѣ, ю, ѧ кад стоје послије л и н, онда се л чита као љ, а н као њ, а ѣ као е, ю као у, ѧ као а, н. п. лѣто, нынѣ; любити, богиню; землѧ, богинѧ.

7) ѫ у данашњим књигама не налази се као слово, него само у скарама.

8) ѵ у ђекојим се ријечма чита као и, н. п. мѵро; а у ђекојим као в, н. п. Паѵелъ.

9) є у почетку се чита као је, н. п. єдинъ, єлень, єсть; а кад је у сриједи (послије полугласни слова), онда се чита као е.

15.

Млоге су ријечи у црквеним књигама скраћене (под титлама), од који се овђе додају нај обичније у наше вријеме:

  (чита се)
Аг҃глъ ангел
аг҃глскїй ангелски
архаг҃глъ архангел
архаг҃глскїй архангелски
ап̒҄лъ апостол
ап̒҄лскїй апостолски
Бг҃ъ бог
бж̒҄тво божество
бл҃женъ блажен
бл̒҄гвенъ благословен
бг҃облдгтный богоблагодатни
блдгть благодат
Влдка владика
влдчца владичица
влдчество владичество
воскр̒҄нїе воскресеније
Гд̒҄ь господ
гд̒҄ство господство
гд̒҄инъ господин
гд̒҄нь господењ
гд̒҄рь господар
гп̒҄жа госпожа
гл҃ъ глагол
Дх҃ъ дух
дх҃овный духовни
дв҃дъ давид
дв҃ца дјевица
дв̒҄тво дјевство
дн҃ь дењ
дш҃а душа
Еп̒҄кпъ јепископ
єѵ̒҄лїе јевангелије
єѵ̒҄лїстъ јевангелист
єст̒҄тво јестество
Їи̒҄ль исраиљ
їи̒҄лскїй исраиљски
їи҃съ исус
їер̒҄лимъ јерусалим
кр̒҄тъ крест
кр̒҄щенїе крештеније
кр̒҄тль креститељ
Любомдръ љубомудр
людскїй људски
мрдъ мудр
мрдсть мудрост
мл҃тва молитва
мт҃и мати
мл҃сть милост
мл̒҄рдїе милосердије
мл̒҄тынѧ милостиња
мр҃їа марија
мц̒҄ъ мјесјац
мч҃никъ мученик
млднцъ младенец
Нб҃о небо
нб̒҄ный небесни
нн҃ѣ ниње
нлдѧ недјеља
нш҃ъ наш
оц҃ъ отец
оч҃ь отеч
оч҃ство отечество
премдрсть премудрост
пр̊҄ркъ пророк
прдтеча предтеча
пр̒҃нѡ присно
пр̒҃тъ пресвјат
пр̒҃толъ престол
прпдбенъ преподобен
првднъ праведен
пндлникъ понедјелник
Рж̒҃тво рождество
рж̒҃твенъ рождествен
Ст̒҃ъ свјат
сщ҃енникъ свјаштенник
сл҃нце солнце
ст̒҃рть страст
см҃рть смерт
сл҃ва слава
срдце сердце
ст҃ль свјатитељ
тр̒҃тъ трисвјат
тр̒҃тое трисвјатое
тр̊҄ца троица
тр̊҄ченъ троичен
Ѹч҃тль учитељ
ѹч҃нкъ ученик
ѹчн҃ческъ ученическ
Хр̒҃тосъ христос
хр̒҃товъ христов
хр̒҃тїанинъ христианин
Цр҃ь цар
цр̒҃тво царство
цр̒҃кїй царски
цр҃ца царица
цр҃ковь церков
Чл҃къ человјек
чл҃чь человјеч
чл҃ческїй человјечески
чт̒҃ь чест
чт̒҃ный честни
чст̒҃нѣйшїй честњејши
чт̒҃ота чистота

16.

Сѵмволъ православныѧ вѣры.

Вѣрую во єдинаго Бг҃а Оц҃а вседержителѧ, творца н҃бу и земли, видимымъ же всѣмъ и невидимымъ. И во єдинаго Гд̒҄а Іи҃са Хр̒҄та, Сн҃а Бж҃їѧ, єдинороднаго, иже ѿ Оц҃а рожденнаго прежде всѣхъ вѣкъ. Свѣта ѿ свѣта, Бг҃а истинна ѿ Бг҃а истинна, рожденна, не сотворенна, єдиносущна Оц҃у, имже всѧ быша. Насъ ради чл҃къ, и нашегѡ ради сп҃сенїѧ, сшедшаго съ н҃бсъ, и воплотившагосѧ ѿ Дх҃а ст̒҄а, и Мр҃їи дв҃ы, и вочл҃вѣчшасѧ. Распѧтаго же за ны при Понтїйстѣмъ Пїлатѣ; и страдавша, и погребена, и воскр̒҄шаго въ третїй день по писанїємъ. И возшедшаго на нб҃са, и сѣдѧща ѡ десную Оц҃а. И паки грѧдущаго со славою, судити живымъ и мєртвымъ, єгѡже цр̒҃твїю не будетъ конца. И въ Дх҃а стаго, Гд̒҃а, животворѧщаго, иже ѿ Оц҃а исходѧщаго, иже со Оц҃емъ и Сн҃омъ спокланѧема, и сславима, глаголавшаго пр̊҄роки. Во єдину ст̒҃ую соборную, и ап̒҃лскую Цр҃ковь. Исповѣдую єдино крещенїе, во ѡставленїе грѣхѡвъ. Чаю воскр̒҃нїѧ мертвыхъ. И жизни будущагѡ вѣка. аминь.

17.

Молитва Господнѧ.

Оч҃е нашъ, иже єси на нб҃сѣхъ, да свѧтитсѧ имѧ твое, да прїидетъ цр̒҄твїе твое, да будетъ волѧ твоѧ, якѡ на нб҃си, и на земли. Хлѣбъ нашъ насущный даждь намъ днесь. И ѡстави намъ долги нашѧ, якѡже и мы ѡставлѧемъ должникѡмъ нашымъ. И не введи насъ во искушенїе, но избави насъ ѿ лукавагѡ.

Якѡ твое єсть цр̒҄тво, и сила, и слава во вѣки, аминь.


18.

Знаци броја.

црквени обични латински значи
а҃ 1 I један
б҃ 2 II два
г҃ 3 III три
д҃ 4 IV четири
е҃ 5 V пет
ѕ҃ 6 VI шест
з҃ 7 VII седам
и҃ 8 VIII осам
ѳ҃ 9 IX девет
і҃ 10 X десет
аі҃ 11 XI једанаест
бі҃ 12 XII дванаест
гі҃ 13 XIII тринаест
ді҃ 14 XIV четрнаест
еі҃ 15 XV петнаест
ѕі҃ 16 XVI шеснаест
зі҃ 17 XVII седамнаест
иі҃ 18 XVIII осамнаест
ѳі҃ 19 XIX деветнаест
к҃ 20 XX двадесет
ка҃ 21 XXI двадесет и један
кб҃ 22 XXII двадесет и два
кг҃ 23 XXIII двадесет и три
кд҃ 24 XXIV двадесет и чет.
ке҃ 25 XXV двадесет и пет
кѕ҃ 26 XXVI двадесет и шест
кз҃ 27 XXVII двадесет и сед.
ки҃ 28 XXVIII двадесет и осам
кѳ҃ 29 XXIX двадесет и дев.
л҃ 30 XXX тридесет
м҃ 40 XL четрдесет
н҃ 50 L педесет
ѯ҃ 60 LX шесет
о҃ 70 LXX седамдесет
п҃ 80 LXXX осамдесет
ч҃ 90 XC деведесет
р҃ 100 C сто (стотина)
с҃ 200 CC двјеста
т҃ 300 CCC триста
у҃ 400 CD четири стотине
ф҃ 500 D пет стотина
х҃ 600 DC шест стотина
ѱ҃ 700 DCC седам стотина
ѡ҃ 800 DCCC осам стотина
ц҃ 900 CM девет стотина
҂а҃ 1000 M иљада

19.

Један пут један.

1пут 1чини 15пута 5чини 25
2 2 45 630
2 3 65 735
2 4 85 840
2 5105 945
2 61251050
2 714
2 8166пута 6чини 36
2 9186 742
210206 848

6 954
3пут 3чини 961060
3 412
3 5157пута 7чини 49
3 6187 856
3 7217 963
3 82471070
3 927
310308пута 8чини 64

8 972
4пута 4чини 1681080
4 520
4 6249пута 9чини 81
4 72891090
4 832 
4 936 
41040 


Стр.  7: р за-ти -> р-за-ти
Стр. 10: и (їй) -> й (їй)
Стр. 10: знаи љ -> значи љ
Стр. 12: свјат. -> свјат
Стр. 12: чст̒҃иѣйшїй -> чст̒҃нѣйшїй